Psihoterapijski proces

Osećanja, stanja, ponašanja

Svako od nas ima čitav spektar emotivnih doživljaja i stanja (sreća, tuga, ljutnja, strah, negodovanje) koja funkcionišu na načine sa kojima se moguće nositi (i čak uzivati) većinu vremena. Pod uticajem različitih faktora (npr., stres, konflikt, preopterećenost poslom, promena okruženja ili životnih okolnosti), intenzitet emotivnih iskustava može naginjati ka ekstremnom (npr., suviše jako ili slabo) i takva (intenzivna stanja i emocije) je onda teže regulisati.

​

Razlog svake osobe za dolazak na psihoterapiju je jedinstven na svoj način.

Istovremeno, obzirom na spektar mogućih razloga, ovde se nalazi (mala) kompilacija iskustava na kojima se obično radi na psihoterapiji:

​

- anksioznost (generalna, sveobuhvatna strepnja; konkretna mesta/lokacije i/ili objekti; socijalna okruženja),

- depresija; zajedno: anksioznost i depresija,

- panični napadi (iskustvo koje mnogi opisuju kao ‘osecaj najbliži smrti’),

- nedostatak motivacije ili apatija; nemogućnost da se oseti zadovoljstvo (radost, prirodno uživanje u aktivnostima),

- osećaj izolovanosti,

- konstantni umor; burnout,

- teškoće sa koncentracijom i/ili memorijom,

- nesanica,

- konstantne preokupirajuće/zabrinjavajuće misli (o sebi i/ili bliskim osobama); one mogu biti praćene aktivnostima (čišćenje, pranje (ruku), brojanje, potreba da se više puta nesto proveri),

- izlivi agresije,

- fizički simptomi koji nemaju bioloski/organski uzrok (ubrzani rad srca, bol u stomaku, intenzivne glavobolje, osećaj problema na koži),

- teškoće u medjuljudskim odnosima (partner i/ili porodica; radno okruženje),

- pitanja intime i seksualnosti; promiskuitet