Psihoterapijski proces

Osećanja, stanja, ponašanja

Svako od nas ima čitav spektar emocionalni stanja – kao sto su radost, tuga, bes, strah, ili zabrinutost – sa kojima se uglavnom možemo nositi, pa čak u njima i uživati. Medjutim, pod uticajem različitih faktora (npr., stres, konflikt, preopterećenost poslom, promena okruženja ili životnih okolnosti), intenzitet ovih stanja može preći u krajnosti. Kada emocije postanu preterano pojačane ili izrazito oslabljene, njihova regulacija postaje sve teža.

​

Razlog svake osobe za dolazak na psihoterapiju je jedinstven na svoj način.

Istovremeno, s obzirom na širok spektar mogućih razloga, u nastavku se nalazi kratak pregled iskustava na kojima se najčešće radi u psihoterapiji:

​

- anksioznost (generalna, sveobuhvatna strepnja; konkretna mesta/lokacije i/ili objekti; socijalna okruženja),

- depresija; zajedno: anksioznost i depresija,

- panični napadi (iskustvo koje mnogi opisuju kao ‘osecaj najbliži smrti’),

- nedostatak motivacije ili apatija; nemogućnost da se oseti zadovoljstvo (radost, prirodno uživanje u aktivnostima),

- osećaj izolovanosti,

- konstantni umor; burnout,

- teškoće sa koncentracijom i/ili memorijom,

- nesanica,

- konstantne preokupirajuće/zabrinjavajuće misli (o sebi i/ili bliskim osobama); one mogu biti praćene aktivnostima (čišćenje, pranje (ruku), brojanje, potreba da se više puta nesto proveri),

- izlivi agresije,

- fizički simptomi koji nemaju bioloski/organski uzrok (ubrzani rad srca, bol u stomaku, intenzivne glavobolje, osećaj problema na koži),

- teškoće u medjuljudskim odnosima (partner i/ili porodica; radno okruženje),

- pitanja intime i seksualnosti; promiskuitet