Psihoterapija i psihoanaliza
Psihoterapija i psihoanaliza na engleskom, bos/hr/srpskom i nemačkom
Psihoterapija u Beču
Beč je poseban iz mnogo razloga – jedan od njih svakako je i činjenica da je upravo u ovom gradu nastala psihoterapija, gde je dr. Sigmund Frojd osnovao prvu psihoterapijsku metodu: psihoanalizu.
Održavajući ovu tradiciju, Austrija i dalje postavlja visoke standarde u kvalitetu psihoterapijske prakse. Po regulacijama saveznog zakona, svaki licencirani psihoterapeut mora da prođe kroz obimnu teorijsku obuku, praktično iskustvo i lični terapijski rad – bez obzira na prethodno stečene akademske (univerzitetske) kvalifikacije. Pored toga, uzimajući u obzir dinamiku globalizacije, poseban naglasak se stavlja na kulturološki senzibilan pristup koji uključuje rad sa osobama različitih nacionalnosti, kao i na mogućnost pružanja psihoterapije na brojnim jezicima.
Psihoanaliza u Beču
Kada je psihoanaliza nastala u Beču, značajno je promenila naše razumevanje ljudskog uma. Jedan od njenih ključnih postulata jeste da umom upravljaju procesi koji nisu neposredno dostupni svesti – preciznije rečeno, um je pretežno oblikovan nesvesnim procesima. Ideja o nesvesnom lepo se može ilustrovati kroz komentare koje ljudi često izgovaraju:
'Intelektualno znam da ne bih trebalo ovako da se osećam ili ponašam – na primer, depresivno, anksiozno, zabrinuto ili da preterano razmišljam – ali ne mogu na to da utičem; to je jače od mene.'
Upravo ono što ne možemo da kontrolisemo razumom ili snagom volje predstavlja predmet rada u psihoanalizi.
O psihoanalizi postoji mnogo mitova i zabluda. Dva na koja se najčešće nailazi odnose se na ideju da je psihoanalitički tretman ‘pričanje o prošlosti i/ili detinjstvu’ ili da ‘mora da traje dugo’ – pre nego što dođe do bilo kakvog poboljšanja.
Iako psihoanalitički tretman često podrazumeva istraživanje prošlih iskustava – uglavnom zato što ih osobe same spontano pokreću – i može trajati duže od kratkoročnih pristupa, to nije nužno pravilo. Osnovni cilj psihoanalitičkog rada je razumevanje i obrada unutrašnjih stanja i ponašanja, u meri koja je zajednički dogovorena unutar terapijskog procesa.