Psihoterapija i psihoanaliza
Psihoterapija i psihoanaliza na engleskom, bos/hr/srpskom i nemačkom
Psihoterapija u Beču
Beč je poseban iz mnogo razloga – jedan od njih svakako je činjenica da je psihoterapija nastala upravo u ovom gradu, gde je Dr. Sigmund Frojd osnovao prvu psihoterapeutsku metodu – psihoanalizu.
Održavajući tradiciju, Austrija drži visok standard u kvalitetu psihoterapije koji se nudi. Po regulacijama Državnog zakona, svaki licencirani psihoterapeut mora da prodje opsežno teoretsko obrazovanje, praktični i lični rad (bez obzira na druge stečene (fakultetske) kvalifikacije). Dodatno, uzimajući u obzir dinamiku koju sa sobom nosi globalizacija, poseban akcenat je stavljen na pristup koji je prilagodjen različitim kulturama, nacionalnostima i moguć je rad na brojnim jezicima.
Psihoanaliza u Beču
Kada je psihoanaliza osnovana u Beču, to je potpuno promenilo način na koji se posmatra kako funkcioniše ljudski um. Jedan on glavnih postulata je da našim umom upravljaju procesi koji nisu (odmah) dostupni našoj svesti – tj., umom pretežno upravlja (takozvano) nesvesno. Ideja o nesvesnom lepo se može predstaviti komentarima koje ljudi nekada daju,
‘(Intelektualno) ja znam da ne treba da se osećam (npr., anksiozno, depresivno, zabrinuto i sl.), ali ne mogu to da iskontrolišem (to je jače od mene)’.
Upravo to što ne možemo da iskontrolišemo intelektom ili snagom volje je ono što je predmet rada u psihoanalizi.
O psihoanalizi postoji mnogo mitova i zabluda. Dva na koja se najčešće nailazi odnose se na ideju da je psihoanalitički treatman ‘pričanje o prošlosti i/ili detinjstvu’; drugi je da ‘mora da traje dugo’ – pre nego što se osete razultati rada.
Iako psihoanalitički tretman može da obuhvata razgovor o prošlosti (po pravilu, zato što je osoba sama pomene) i može da traje duže (od većine kratkoročnih tretmana) – to nije nužno pravilo. Ideja je uvek da se osećaji, stanja i ponašanja osobe temeljno prerade – na način i u meri koji se dogovori sa samom osobom.